ЕКСПЛОЗИЈА на врху Ртња 1992. до темеља је срушила капелу посвећену Светом Георгију Победоносцу коју је Грета Минх 1932. подигла у спомен на трагично страдалог супруга Јулијуса. Похлепа трагача за златом уништила је споменик љубави који је истовремено био заветни камен оданости породице Минх српском народу, видљив од Авале до Старе планине. 
Јулијусов отац Самуило доселио се из Моравске, у тадашњој феудалној Аустроугарској, половином 19. века. Мала слободарска Србији била је за њега обећана земља, у којој је као и многи други имигранти постао богат и угледан грађанин.
- Минхови су Јевреји који су из љубави према народу који их је прихватио одлучили да постану Срби - каже Весна Николић, истраживач судбине велике породице чије је постојање буквално избрисано после Другог светског рата. - Потомци Минхових који живе од Мексика до Африке, иданас чувају предање о Србији. Покојни господин Павле Минх, који је давне 1941. побегао из окупиране Србије и живот провео у Израелу, увек је говорио да је Србин. Умро је гледајући слику Ртња.
Оно што је за Арчибалда Рајса био Кајмакчалан и капела у којој је сахрањено његово срце, то је за Минхове био Ртањ и храм Светог Георгија. Ту дубоку везу створио је млади Јулијус Минх почетком 20. века, кад је убедио оца Самуила, оснивача чувене параћинске штофаре, да му да новац за истраживање угља у подножју планине. Кад су откривена велика лежишта, Јулијус је одлучио да у планинској пустоши отвори рудник и